Informisanje migranta u Somboru i praćenje zloupotreba duž granica

Timovi APC/CZA  su redovno na terenu širom Vojvodine, prate prakse na granicama prema migrantima i azilantima, njihovo stanje, ilegalne deportacije iz susednih zemalja u Srbiju, uslove prihvata i smeštaj lica  dok su u Srbiji. JEdna od naših mnogih poseta oblastima duž granice sa Hrvatskom i Mađarskom je bila u okolini Sombora 20. februara.
Zvanično iz medija i od institucija čujemo da je većina migranata u kampovima, da je svega mali broj van smeštaja, no na terenu vidimo drugačiju sliku. Tridesetak migranta poreklom iz Pakistana, Indije, Bangladeša navode da se po gradu nalazi daleko više njihovih sunarodnika. Oni koji imaju novca, žive u kućama, ko nema, boravi u mokrim ćebadima, improvizovanim šatorima, pale vatru pokušavajući da se bar na kratko ugreju.

Pomažemo im da ostvare medicinsku zaštitu,  delimo in informacije o smeštaju, sistemu, opasnosti od kriminalaca i krijumčara, upućujemo ih na policiju, komesarijat za izbeglice, lokalne poverenike,  naše saradnike na terenu. Često ovi mladići pitaju da li mogu da uđu u obližnji prihvatni centar, da se ugreju, okupaju, napune mobilne telefone međutim čak i najmlađi dečak biva obdijen uz pogrdne komentare upravnika kampa. Psihičko stanje ovih lica je veoma loše, izloženi su zloupotrebama jer nemaju ništa, moraju pristati na sve. Da bi im pomogli da izađu iz takvog položaja mi pratimo i dokumentujemo zloupotrebe, odbijanja iz centara, uskraćivanja prihvata uprkos medicinskoj dokumentaciji. Naši timovi dalje iniciraju postupke za postavljanje staratelja maloletnicima bez pratnje kojih takodje ima u ne malom broju, sarađujemo sa lokalnim centrima za socijalni radi i pomažemo njihovim terenskim timovima u prevodu, u informacijama, u pravnom smislu i u pogledu pronalaženja ugroženih na terenu van centara. JEdan od značajnih problema jeste praksa uskraćivanja pristupa u kampove ljiudima koji se nalaze oko njih od strane uprava samih centara za prihvat. Vidimo da je to uniformna praksa, informišemo komesarijat ali i javnost o ovim propustima. Bez smeštanja ljudi u kampove koji su za to i napravljeni ne samo da se život i zdravlje ovih ljudi direktno narušava već se ugrožava i lokalno stanovništvo i stvaraju nepotrebne i opasne tenzije i nerazumevanje među lokalnim građanima, što kasnije može da posluži kao plodno tle zloupotrebama političke i druge prirode i podsticanju ksenofobije i ekstremnih stavova prema strancima i migrantima u lokalnoj sredini,

Integracijska radionica u Bogovadji

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, APC/CZA tim posetio je Centar za azil u Bogovadji. Organizovana je integracijska radionica za učesnike poreklom iz Irana koji, kako primećujemo, imaju teškoća u prilagođavanju u velikom broju kampova širom Srbije.

Vidimo na terenu da se Iranci ponekad osećaju diskriminisano, jer druge izbeglice i institucije dovode u pitanje njihove zahteve za azil jer u Iranu nema rata no oni navode da su imali političkih problema, čujemo ljude koji su bili aktivisti, koji su zatvarani, mučeni, terani da priznaju krivice za dela koja nisu počinili.

U Bogovađi okupljamo naše klijente. Većina ih je imala zanimljive poslove - instruktorka vožnje, knjigovođa, krojač, student građevine, laborantkinja i sa njima razgovarmo o njihovim životima u Iranu i usmeravamo kako da se lakše prilagode našem načinu života.
Navikli su na život poput našeg, u stanovima i kućama, studirali, odlazili na posao, sada odjednom bivaju "zaglavljeni" u kampovima gde najviše nedostaje privatnosti. Nedostaje im sve a ponajviše status koji su imali.

Ohrabrujemo ih da procene u kojim situacijama treba da se založe za sebe, da traže ono na šta imaju pravo ali i da su nekada njihova očekivanja nerealna.
Govore o periodu kad su odrasli njihovi roditelji, hvale svoj sistem obrazovaanja i i dalje teško donose odluke o svojoj bližoj budućnosti.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Maloletnici na otvorenim lokacijama - Subotica

Tim iz APC/CZA lokalne kancelarije u Vojvodini je 21. februara posetio nekoliko lokacija na teritoriji Subotice u kojima borave migranti, u okviru svojih redovnih terenskih obilazaka sirom Vojvodine. Najavljujući niske temperature, bili su veoma zabrinuti šta će se dešavati sa njima jer su najčešće to lica bez novca. Informisali smo ih o centrima, o njihovim pravima ali i mogućim zloupotrebama.
Nadali su se da će preći granicu, platili su krijumčara da odu preko Sombora u Hrvastku pa u Mađarsku međutim, kada su uhvaćeni, prvo su im uzeti telefoni, potom su udarani, a onda izbačeni nedaleko od Horgoša. Bez novca i telefona, ovi momci poreklom iz Pakistana, priključili su se obližnjoj grupi iz Avganistana.

Posebno potresna je priča četiri dečaka poreklom iz Avganistana koja borave u Subotici, nadajući se privremenoj zaštiti. Kada su kretali na put, ovi 11-ogodišnjaci i 12-ogodišnjaci nisu ni slutili koliko će im biti teško, a posebno nisu ni slutili da će biti mučeni i maltretirani. Požalili su nam se da su imali užasnih problema tokom boravka u centru za azil u Krnjači i da su pokušavali da prijave upravi ali da niko nije imao sluha za njih. Navode da ih je više od dve nedelje udarao, pretio i uslovljavao migrant koji im je pomogao da dođu u Srbiju. Kako nisu dobili zaštitu, ova deca su samoinicijativno pokušala da se spasu odlaskom u udaljeni kamp, moleći se da će im njihove godine i rizici kojima su izloženi ipak ovog puta pomoći da uđu u smeštaj.

Tim APC/CZA je obavestio centar za socijalni rad o ovoj deci, javio da su smešteni u prihvatnom centu ali da im je neophodna dodatna podrška. Kupili smo im tople trenerke, veš i čarape i informisali ih o našoj lokalnoj kancelariji, o opasnosti od krijumcara i trgovaca ljudima kao i o procedurama koje su im dostupne u Srbiji.

Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

Izvor: Beta 

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da se, prema podacima te organizacije, van prihvatnih centara samo u Vojvodini nalazi najmanje 500 migranata i da ih ne primaju u centre kod kojih se nalaze, pogotovo u Šidu, Principovcima, Somboru, Subotici i Kikindi.

U izjavi agenciji Beta, Djurović je rekao da je procena da u celoj Srbiji ima više od 1.500 izbeglica koji nisu u kampovima, već se nalaze ili u alternativnom smeštaju ili su bez smeštaja.

"Odeće nema dovoljno, na žalost, počev od Centra za azil u Krnjači, na šta nam se mnogi azilanti žale. Ne vidimo da postoje neke organizacije koje ljude motivišu da ostanu van centara. A svi migranti koji su ilegalno na silu vraćeni u Srbiju ne primaju su u centre ako su samci. Takvih ljudi ima na stotine u zemlji", rekao je Djurović.

Govoreći o mogućnosti prevoza tih ljudi do prihvatnih centara, Djurović je rekao da sem pojedinih nevladinih organizacija koje plaćaju prevoz iz Beograda za ljude koji su novi i nisu ranije bili ilegalno vraćeni, prevoz nije ogranizovan van Beograda do centara gde bi eventualno ljudi bili upućeni.

"Najveći broj ljudi se upravo nalazi van Beograda i oko granica. Ukoliko ne budu primljeni u obližnji kamp gde se nalaze i ako budu upućeni u neki drugi kamp, dosadašnja praksa je bila da moraju da sami nadju i plate prevoz. S obzirom da je reč o ljudima koji su bez sredstava, u ovakvim vremenskim okolnostima tim ljudima bi se morao obezbediti prevoz do drugih centara. Morao bi se ovim ljudima obezbediti prevoz i ukoliko nema mesta u obližnjim centrima do drugih centara u Srbiji, s obzirom na hladnoću i uslove i s obzirom da im je život ugrožen ovim vremenskim prilikama", dodao je Djurović.

اِقرأ المزيد: Djurović: Samo u Vojvodini ima 500 migranata van prihvatnih centara

Monitoring APC/CZA tima na severu

U okviru redovnih poseta tima pravnika, pedagoga i psihologa Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) prihvatnim centrima na severnim i južnim granicama Srbije, u okviru projekta Monitoring i unapređenje položaja tražilaca azila i migranata u pograničnim delovima Srbije koji finansira Open Society Initiative for Europe, timovi APC/CZA kroz brojna pravna i psihološka savetovanja, psihosocijalne i pedagoške radionice pomažu migrantima da prebrode trenutnu situaciju u kojoj se nalaze i monitorišu stepen poštovanja prava migranata i izbeglih lica kao i njihovo psihofizičko stanje.

Ovog puta tim APC/CZA iz Subotice obišao je lokaciju Sombor, gde su u više navrata podeljeni pravni saveti migranitma u grupi i ponaosob, kao i informacije vezane za započinjanje azilne procedure i odlaske u kampove. Migrantima su ukazane činjenice o registraciji za kampove i opcije koje imaju za smeštaj u istim, i istovremeno su im razbijene zablude o mogućnostima izbora kampova.

S' obzirom na teške vremenske uslove i oskudevanje u svemu, migranti su navikli da  žive u grupama kako bi jedni drugima bar malo olakšali uslove života na otvorenom. 

Radionica - Razumevanje/Poštovanje pravila u Tutinu i u drugim kampovima

U okviru projekta LOVE (Pravo, Red, Vrednosti) – za migrante/azilante/osobe kojima je odobren azil, u ostvarivanju svojih prava bez diskriminacije, finansiranom od strane Evropske unije, sa mladima koji su smešteni u kampu u Tutinu rađena je radionica o važnosti postojanja i poštovanja pravila ponašanja ali i poštovanja propisa  i zakona u Srbiji uopšte, sa fokusom na konkretna pravila u kampu i azilnom sistemu ali i na obaveze lica koja se u tim postupcima i sistemu nalaze. Učesnici su izlistali sva pravila koja postoje u kampu, i ocenili važnosti datih pravila. Takođe učesnici su dali predlog novih pravila za koje smatraju da bi mogla da doprinesu kvalitenijem životu u kampu, kao što je na primer, veće poštovanje privatnosti, da se kuca pri ulasku u sobu, kao i da ih niko ne uznemirava dok spavaju. Smatraju da je od postojećih najvažnije pravilo da se ne puši u kampu i ne konzumira alkohol i da posledice kršenja tog pravila mogu biti jako opasne. Ističu takođe da su kazne koje se de facto sprovode neadekvatne i da su arbitrarne ali  naglašavaju  da u potpunosti razumeju i podržavaju kazne i postupke pred sudovima za prekršaje ukoliko se potuku ili naruše javni red i mir kroz tuče, svađu i drugo problematično ponašanje.

Drugi deo radionice dotakao se opštih pravila u Srbiji, glavnih običajnih pravila, pravila morala i pitanja javnog poretka. Sve to kroz prilagođen i pojednostavljen pristup kako bi učesnici radionice bili podstaknuti da o tome pre svega razmišljaju, diskutuju, suoče sopstvene poglede, očekivanja i stavove, sa ciljem da lakše razumeju i da usvoje postojeće važeće obaveze i pravila koja su propisana zakonom i nametnuta kao  običajna i moralna u lokalnim sredinama i društvu uopšte.

Sadržaj, stavovi i realizacija projekta su isključiva odgovornost Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila APC/CZA, novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika, a izneti stavovi ni u kom slučaju se ne mogu smatrati stavovima Evropske unije.

Istraživanje mlade novinarke Eme Sokolović „Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji“

U okviru projekta „Empower for change of stigmatizing attitudes" koji finansira Erasmus + program Evropske unije, a koji realizuje APC/CZA u partnerstvu sa Centrom za demokratsku tranziciju CDT iz Crne Gore i ostalim partnerima na projektu: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je učestvovao u istraživanju mlade novinarke Eme Sokolović, na temu: Maloletni migranti bez pratnje u Srbiji.

Kao pobednica konkursa za mlade novinare, koji je za cilj imao da motiviše učešće mladih profesionalaca u političkim i društveno-korisnim temama poput tema migracija i radikalizacije mladih, Ema Sokolovic, mlada novinarka agencije Beta, se osvrnula na problematiku migrantske krize po pitanju zbrinjavanja maloletnih migranata bez pratnje, tj. postupanja ili nepostupanja institucija da se ta ranjiva grupacija socijalno i psihološki zaštiti.

PDF link za istraživački članakmožete skinuti na sledećem linku:  

Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih azilanata i lokalnih mladih u Beogradu

U okviru regionalnog projekta "Empower for Change of Stigmatizing Attitudes" koji finansira Erasmus+ program Evropske unije, a koji realizuje Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore zajedno sa partnerima: JumpIn – Italija, Proni Center for Youth Development – Bosna i Hercegovina, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Central European Heritage – Mađarska, EUFRAK-EuroConsults – Nemačka, Institute for Democracy "Societas Civilis"– Makedonija i European Projects Association – Belgija, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je organizovao 11. decembra 2017. godine, panel diskusiju u EU info centru pod nazivom "Stavovi mladih u Srbiji prema migrantima". Cilj panel disksuije je bio da se analiziraju i steknu nova znanja u vezi sa radikalizacijom mladih u našem društvu kao i da se otvori prostor za dijalog o ulogama i obavezama institucija, medija i organizacija civilnog društva u cilju ranog prepoznavanja i sprečavanja radikalizacije mladih, islamofobije i stigmatizacije migranata, u nadi da možemo doći do inicijalnih odgovora koji bi doprineli daljem radu na borbi protiv predrasuda i građenju tolerantnog odnosa mladih prema migrantima, izbeglicama i tražiocima azila u budućnosti.

Ispitivanje je ukazalo da mladi iz zemalja Zapadnog Balkana pokazuju negativan stav prema migrantima iako većina njih nikada nije bila u kontaktu sa migrantima. Na negativne stavove mladih prema migrantima značajno utiče negativna percepcija pre svega islamske religije, neobjektivno informisanje ali i nepoznavanje drugih kulturoloških, jezičkih, običajnih obrazaca kod mladih koji dolaze sa drugih kontinenata i iz drugih društveno-istorijskih i političkih konteksta.

Nakon panel diskusije su održane i radionice sa lokalnim mladim aktivistima i mladim izbeglicama iz Centra za azil Krnjača na temu izazova integracije u Srbiji, interakcije sa mladima u lokalnim sredinama, političkim dešavanjima u svetu, altruizmu, a predstavljene su i fotografije mladih studenata/volontera APC-a kao i mladih azilanata u zajedničkim aktivnostima u lokalnim sredinama od skupljanja i deljenja humanitarne pomoći, do učešćća na okruglim stolovima i organizovanja debata, lokalnih interakcijskih i integracijskih događaja, vašara, izožbi, druženja, diskusija, uličnih i sportskih akcija u lokalnim sredinama gde se nalaze azilanti i migranti.

Predstavnica EU info centra, Marija Stevuljević, je zajedno sa Radošem Đurovićem, Izvršnim direktorom APC-a, otvorila panel sa uvodnim obraćanjem na temu uticaja migracija na mlade i potrebu za ulaganjem u razvijanje kritičkog mišljenja i dijaloga kod mladih.

Panelisti su bili Nemanja Marković iz Kancelarije za mlade grada Beograda, Nenad Maletin iz Krovne organizacije mladih, Vladan Đukanović iz Inicijative mladih za ljudska prava i Jana Stojanović, psihološkinja APC-a. Moderator panel diskusije je bila Sena Marić stručnca saradnica i istraživač APC-a.

اِقرأ المزيد: Panel diskusija “Stavovi mladih prema izbeglicama” u EU info centru, radionice i izložba mladih...

Vakcinacija dece u CA Bogovađa - Pravna pomoć

APC/CZA redovno posećuje centre za azil i pomaže tražiocima azila da ostvare svoja prava. Jedan od primera kada je potrebno ostvariti prava na zdravstvenu zaštitu je i porodica smeštena u centru za azil u Bogovađi, poreklom iz Irana sa malom bebom kojoj je potrebna vakcinacija. Porodica nam se obratila jer nisu uspeli da vakcinišu bebu uprkos urednoj knjižici o prethodnim vakcinama,  samo zato sto beba nije rođena u Srbiji.

APC/CZA tim pruža porodici redovno informacije i psihološku pomoć, a pravna pomoć je aktivirana  sa ciljem da  se izbori da ova beba ostvari svoje pravo na zdravstvenu zaštitu i dobije potrebne vakcine. U tom smislu,  krenuli u utvrđivanje  konkrentog činjeničnog stanja,  kontaktirali nadlezne na lokalnom nivou i pokrenuli smo odgovarajuće pravne postupke, Posle prvih informacija sa terena i od aktera, postalo je jasno da lokalni dom zdravlja ne zeli da detetu izvrši vakcinaciju pod izgovorima usmenih instrukcija od strane koordinatora ministarstva zdravlja ali i nedostatka sredstava za dodatan kontigent vakcina koji bi trebalo naručiti pored postojećih zaliha prema njihovom mišljenju. Ono što je zabrinjavajuće, utvrdili smo da je praksa slična i u drugim domovima zdravlja širom zemljme po pitanju vakciancije beba i dece azilanata, a da je kao takva poptuno proizvoljna i nezakonita. Tim naših pravnika krenuo je u konretne pravne aktivnosti kako bi omogućio da deca  i bebe migranti i azilanti dobiju sve potrebne i zakonom propisane vakcine  kako bi zaštitili sopstveno zdravlje ali  izdravlje svojih sugrađana, lokalne dece i beba, koji svi žive sada zajedno u lokalnim sredinama širom zemlje.

Redovna poseta APC/CZA tima Adaševcima i Principovcu

Tim APC/CZA je posetio prihvatne centre u Adaševcima i Principovcu kako bi informisao i pružio psihološku podršku migrantima koji su tamo smešteni. Većina ljudi mirno prihvata svoju sudbinu i neizvesnost tokom boravka u centrima sa minimalnim životnim uslovima. Uz pomoć informacija o njihovim pravima i sistemu azila, kao i tople reči, razumevanja i saveta, osnaženi su da izdrže ovaj težak period u svom životu i preispitaju svoje ciljeve i želje.