APC/CZA: Policija da kaže da li je pokrenuta istraga o smrti šestogodišnje Medine na pruzi

Izvor: Beta  12.08.2017.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) zatražio je danas od Granične policije Srbije da odgovori da li je pokrenuta istraga o pogibiji šestogodišnje avganistanske devojčice na granici sa Hrvatskom, kao i da li su ona i njena porodica legalno deportovani iz Hrvatske ili su ih tamošnje vlasti samo "ilegalno gurnule" natrag u Srbiju, pre nego ju je pregazio voz.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, koji je legalni punomoćnik porodice poginule devojčice, upitao je da li je hrvatska policija dostavila srpskoj policiji dokumentaciju o smrti deteta, da li je i zašto višečlana porodica razdvojena od deteta i kako je telo naknadno vraćeno u Srbiju.

Šestogodišnja devojčica iz Avganistana Medina Husini poginula je 21. novembra na koloseku železničke pruge Šid Tovarnik, nakon što je u toku noći na nju naleteo voz, neposredno pošto su njenu majku i još šestoro dece hrvatski policajci koji su ih presreli, naterali da se vrati u Srbiju.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je agenciji Beta da je jedan od saputnika devojčice, svedok koji je migrant iz Maroka, rekao u izjavi toj organizaciji da je grupa prešla srpsko-hrvatsku granicu i da su ih u jednom parku pronašli hrvatski policajci koji su, umesto da ih odvedu u stanicu gde bi zatražili azil, jer su rekli da to žele, naterali da se vrate do pruge.

Đurović je dodao da su policajci iz Hrvatske izbeglicama, po svedočenju saputnika, samo pokazali svetlo u daljini i rekli im da je tamo Srbija i da tamo moraju da se vrate.

"Nisu pomogle molbe majke, kako nam je navela, da sa petoro male i dvoje dece tinejdžera sačekaju jutro. Nisu pomogla objašnjenja da žele azil. Oterali su ih u mračnu i hladnu noć, gde je jedini putokaz ka Srbiji bila železnička pruga i svetlo u daljini. Nisu im rekli da tom prugom ide voz, da moraju da paze. Ali, prugom je uskoro naišao voz. Polusnena i dezorjentisana Medina nažalost nije uspela dovoljno brzo da se skloni", rekao je Đurović.

On je dodao da je Medinin petnaestogodišnji brat Rašid u izjavi za APC naveo da su u Hrvatsku, odnosno u Zagreb krenuli iz Srbije, jer su čuli da hrvatska policija porodice sa decom ne deportuje u Srbiju, ali da su im policajci rekli da moraju da se vrate u Srbiji i da sačekaju još mesec dana, nakon čega će ih pustiti.

"Rašid tvrdi da su ih izbacili iz kombija tik uz železničku prugu a da je devojčica izašla sama. Nisu prešli više od 100 metara kada se dogodila nesreća", rekao je Đurović.

Članove porodice poginule devojčice su policajci, nakon toga, vratili u vozilo i zaključali vrata. Prvobitno su im rekli da su kola hitne pomoći otišla za Beograd, a kasnije da moraju da o svemu pitaju srpsku policiju.

Djurović je dodao da su članove Medinine porodice, prema njihovom svedočenju, uskoro na granici predali srpskoj policiji, koja ih je odvela u policijsku stanicu u Šid, odakle su kasnije prebačeni u centar u Krnjači.

On je dodao da je porodica telo devojčice prvi put posle nesreće videla u kapeli na groblju u Principovcu. Dodao je da su želeli da je sahrane u Beogradu, gde imaju prijatelje, ali im to nije dozvoljeno.

Đurović je naveo da je porodica bila jako potresena jer je lice i telo devojčice i dalje bilo umazano krvlju, dok joj je odeća bila pocepana. Njima su dali četiri boce vode i rekli im da, ako žele, mogu da sami operu dete.

"Medinina porodica je sada u Principovcu. Tvrde da nemaju nikakva dokumenta o Medininoj smrti i da im je srpska policija rekla da im hrvatske kolege nisu dale nikakve papire o ovoj nesreći. Mala humka na groblju u Šidu jedini je dokaz da je Medina postojala. Da je živela. Da je tako mala prešla hiljade kilometara od svoga doma i da je umrla uplašena i prozebla na mračnoj pruzi izmedju dve granice, iza kojih nije bilo nikog ko bi joj se radovao i nikog ko bi je žalio", rekao je Đurović.

Psihološka podrška u i van centara gde su azilanti smešteni

Ljudi koji već dugo borave u izbegličkim kampovima, osim što se bore sa traumama i teškim iskustvom iz svojih zemalja i puta, često doživljavaju nasilje, gubitak i imaju svakodnevne probleme. Već iscrpljeni, svaki novi problem i poteškoću doživljavaju fatalno i misle da ne mogu da je podnesu. Kroz  APC/CZA psihološka savetovanja  oni imaju priliku da ih neko sasluša, pruži emocionalnu podršku ali i osnaži da nastave da se bore. Vrlo često psihološka podrška je krucijalna za migrante i azilante tokom njihovog boravka u Srbiji, a briga o njihovom mentalnom zdravlju je često zanemarena ili ignorisana od strane samog sistema pod shvatanjem da je u pitanju luksuz i da za nju ne bi trebalo da ima previše prostora u sistemu prihvata ovih lica.

Prilikom poseta APC/CZA timova centrima gde se nalaze azilanti i migranti, ali i prilikom poseta otvorenim lokacijama, alternativnim smeštajima, urbanim mestima, gde se sve nalaze migranti, azilanti i izbeglice, razgovaramo sa našim starim klijentima, upoznajemo nove, a posebnu brigu posvećujemo maloletniicima bez pratnje roditelja. i drugim posebno ugroženim licima. Od dece bez pratnje roditelja i posebno ugroženih i osetljivih lica, uzimamo podatke, kako bi im u saradnji sa Centrom za socijalni rad bili određeni staratelji i pružena adekvatna socijalna pomoć. Međutim reakcije sistema su često spore, intertne ili izostanu zbog različitih problema i okolnosti. Tada mi preuzimamo aktivniiju ulogu, iniciramo reakcije nadležnih institucija, pružamo neophonu urgentnu asistenciju, borimo se da ovi ljudi što pre udju u sistem i postanu vidljivi u sistemu. Borimo se pravnim i drugim sredstvima da  omogućimo da oni ostvare prava i da budu zaštićenii. Dok neophodna pomoć ne stigne i dok reakcije sistema i institucija ne uslede, ali i kada one ne uslede, pružanje urgentne psihološke pomoći,  psihološke individualne, grupne, asistencije, praćenja slučajeva i duži rad sa  ljudima u potrebi uz asistencije u ostvarivanju zdravstvene zaštite predstavljaju prioritete u našem radu, a kako bi se postarali da proces pogoršanja stanja ovih ljudi zaustavimo ili maksimalno usporimo dok neophodna pomoć ne usledi i dok pravne intervencije ne počnu da daju prve rezultate. Potrebno je da pomognemo ljudima da se trgnu, probude i iskoriste poslednji tračak snage da zaustave dalji sunovrat i pogoršanje i počnu da skupljaju snagu za promenu svog psihofičkog stanja.

Maloletna lica na otvorenim lokacijama u Somboru

Tim APC/CZA iz Beograda i Subotice realizovao je pravnu i psihološku pomoć na otvorenoj lokaciji pored Tranzitnog centra. U šumi kraj Tranzitnog centra Sombor trenutno boravi od 70 do 100 lica iz Pakistana, od kojih su najmanje četvrtina od ukupno uočenih, maloletna lica bez pratnje. Tokom obilaska, realizovano je psihološko savetovanje sa 22 maloletna lica bez pratnje iz Pakistana, koji izveštavaju o veoma lošim uslovima, bez pristupa hrani, nedovoljno tople odeće i hroničnoj iscrpljenosti.

Najmanje 15 maloletnih lica bez pratnje sa kojima je uspostavljen kontakt su izrazili želju i potrebu da idu u kamp gde su im predočene mogućnosti te su informisani o ulozi centra za socijalni rad i ulozi našeg centra. Nakon susreta sa maloletnicima na licu mesta tim APC/CZA je kontaktirao Centar za socijalni rad u Somboru kojima je predočio situaciju na terenu, podelio informicije o imenima i broju maloletnih lica bez pratnje i njihovom stanju u kojem borave i tražio da izađu na teren radi smeštanja dece u adekvatan smeštaj i pokretanja odgovarajućih procedura. NAkon sat vremena nakon telefonske intervencije, izašao je terenski socijalni radnik Borko Mojsijević, te je na licu mesta APC/CZA pronašao i prikupio decu, njih više od 15 maloletnih lica i uz pomoć prevodioca i stručne asistencije pomogao socijlanom radniku da preduzme prve korake i pokuša da smesti decu u obližnji prihvatni centar. Nakon nekog vremena i uz ubeđivanje sa predstavnicima uprave prihvantnog centra, maloletnici su ušli u prostor Tranzitnog centra Sombor.

Još jedno novorođenče u CA Banja Koviljača

Tokom jedne od redovnih poseta timova APC/CZA, Centru za azil u Banji Koviljači, APC/CZA tim koji se sastojao od pravnika,pedagoga, psihologa i prevodilaca je razgovarao sa tražiocima azila smeštenim u ovom centru. Ovom prilikom smo savetovali bračni par sa bebom koja je stara samo tri nedelje. Majka se žalila na teške uslove u kampu. Ljuljašku iznad krevetića proizvoljno je napravio njen suprug, kako bi bebu lakše uspavali i smirili. Majka se takođe žalila na nedostatak odeće, kako u kampu ništa nije dobila, a sama nema jer je sve što je imala od starije dece ostalo u Afganistanu. APC/CZA tim je pristupio pribavljanju izvoda iz matične knjige rođenih,ali i uputio mladi par u postupak azila i sve predstojeće procedure, dok je psiholog APC/CZA uspostavio inicijalan kontakt i započeo sesije savetovanja sa mladom majkom u cilju prevazilaženja trenutnih teškoća i izazova.

I dalje veliki broj migranata boravi van kampova na granici sa Hrvatskom

Sa prvim hladnim danima aktuaizovano je pitanje smeštaja brojnih migranata koji se nalaze na otvorenom u Srbiji. Direktor Centa za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, ističe da situacija nije idilična kako se predstavlja i da nije lako doći do smeštaja. 

Maloletnici bez pratnje u CA Krnjača

APC/CZA tokom redovnih poseta centrima za azil i prihvatnim centrima posebnu pažnju obraća na maloletnike bez pratnje. Tokom posete Centru za azil u Krnjači, pravnik i pedagoškinja su razgovarali sa maloletnicima bez pratnje koji žele da podnesu zahtev za azil. Ove maloletnike je tim APC/CZA upoznao u Centru za azil, kontaktirao Centar za socijalni rad kako bi im bili postavljeni staratelji i potom počeo da ih zastupa u azilnom postupku.

Maloletnici bez pratnje su najranjivija grupa migranata, u telu dece prinuđeni da donose ozbiljne odluke, nalaze se u velikom riziku da budu iskorišćeni i zloupotrebljeni.

Cucić i Đurović oprečno o prihvatnim centrima u Šidu

Izvor N1                                                                                                                                                                                                                                                                                         
Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je da je tačno da u okolini Šida pojedini građani imaju problema sa migrantima koji na otvorenom čekaju da pređu u Evropsku uniju, ali je naveo da je reč samo o onim ljudima koji ne žele da budu smešteni u prihvatne centre i negirao da u tim centrima   nema dovoljno kapaciteta.

U izjavi agenciji Beta, Cucić je naveo da on ima puno razumevanja za svakoga kome je naneta neka šteta, bez obzira da li se radi o stanovniku tog dela Srbije ili migrantu kojeg opljačkaju, i dodao da komesarijat ohrabruje policiju da pronađe sve krivce i procesuira ih u skladu sa zakonom.

"U našim centrima oko Šida, i u drugim delovima Srbije, apsolutno ima dovoljno mesta da se smeste svi migranti. Ali oni koji su smešteni u centrima i nisu   problem, već su problem oni koji neće u centre. I kod Šida i drugde u Srbiji. Jer tu se najčešće radi o ilegalcima koje krijumčari ljudima organizuju i kažu im   da sede tu nekoliko dana i da će im oni omogućiti prelazak", rekao je Cucić.

On je rekao da je komesarijat te ljude u više navrata smeštao u centre, ali da oni posle par dana pobegnu i pokušavaju da pomoć pronadju na drugoj strani.

Cucić je dodao da je nedavno obavio sastanak sa predstavnicima nekih stranih nevladinih organizacija koji tim ljudima "obezbeđuju razne uslove u njihovim ilegalnim staništima".

On je naveo da je tim organizacijama saopšteno da država od njih očekuje da prestanu sa tim i da im je dat rok od nedelju dana da o tome razmisle.

"Ako hoće da nastave da pomažu kao do sada, kao što su radili na Horgošu ili u Beogradu kod autobuske stanice, to je onda najgori način. Ako želite da doprinesete da ti ljudi uđu u centre - u redu. Ako ne, i vi ste nepoželjni", rekao je Cucić.

On je ljude iz jedne organizacije iz Španije upitao da li mogu da zamisle da 150 Srba nelegalno dođu u Madrid ili Sevilju i da im tamo neko omogući da žive u centru grada, da li bi španske vlasti to tolerisale.

"A zašto mislite da ćemo mi to tolerisati? Uklopite se u sistem! Jer ima mesta u centrima. I tamo i u drugim centrima", rekao je Cucić

Đurović: Situacija u Šidu nije onakva kako je opisuje Cucić

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, međutim, kaže da ako je suditi po iskustvu ljudi iz te organizacije, situacija u Šidu nije onakva kakvom je predstavlja komesar Cucić.

Đurović je naveo da službenici centra na terenu primećuju da ljude oko Šida ne primaju u tamošnje centre, s obrazloženjem da u njima nema mesta.

"U sredu su službenici centra pokušali da smeste trojicu maloletnih Avganistanaca u prihvatni centar u Adaševcima, ali su ih tamo odbili, uz izgovor da donesu potvrdu za smeštaj iz policije za kampove u Adaševcima i Principovcima i da će ih onda primiti", rekao je Đurović i dodao da takva potvrda ne postoji.

On je dodao da policija jedino izdaje potvrde o nameri za azil, a ne potvrde o smeštanju u prihvatne centre.

Đurović je naveo da prema podacima tog centra u okolini Šida boravi najmanje 200 ljudi na otvorenom, a među njima ima i porodica.

"Spavaju uz granicu na otvorenom, na njivama u šumama, ali i u napuštenim fabrikama na ulazu u grad. Prozebli su, gladni, u krpama, prehlađeni, u teškom su psihičkom i fizičkom stanju. Vidljiv je očaj i nervoza, pa su česta i međusobna koškanja", dodao je on.

Ono što po njegovim rečima posebno zabrinjava je činjenica da su od tog broja najmanje 20 odsto njih maloletnici bez pratnje roditelja.

Đurović je dodao da situacija nije idilična kako se predstavlja niti je lako doći do smeštaja u nekom od kampova.

"Naprotiv. U centar u Obrenovcu ne mogu da uđu novi migranti, već samo oni koji imaju karticu tog centra od ranije. Ali i oni koji su ovde smešteni žale se na uslove i loš tretman uprave centra. U centru u Principovcima nadomak Šida ista je situacija. Ne primaju ljude koji nemaju karticu uprave kampa od ranije, a govori im se da nema mesta. Uz to traže im potvrde policije za smeštaj u Principovcima, koja ne postoji", rekao je Đurović

On dodaje da policija povremeno hvata i odvodi te ljude u centre u Bujanovcu i Preševu, gde im je kretanje ograničeno, a oni odmah traže načine da se vrate na sever Srbije, u čemu im pomažu krijumčari.

"Ovako se problem prebacuje na lokalnu sredinu i građane koji niti su nadležni za smeštaj niti bilo koji drugi aspekt ovog problema, niti mogu da ga reše", kazao je Đurović i upozorio da boravak ljudi na otvorenom u velikom broju i van centara samo preti da stvori problem ne samo lokalnoj sredini, već i da napravi dalekosežne socijalne, zdravstvene i bezbedno

Trening za nove volontere

APC/CZA koordinatorka programa socijalne i integracijske podrške organozovala je 07.novembra u prostorijama kancelarije u Gavrila Principa inicijalni trening za nove volontere. Volonterski i studentski programi APC/CZA funkcionisu već više od 10 godina, tačnije od nastanka APC/CZA, a volonteri širom zemlje uzimaju učešće u mnogim aktivnostima organizacije u oblastima i sredinama gde se nalaze izbeglice, azilanti i migranti širom Srbije. Ljudi koji se prijavljuju da volontiraju  su različitih profila i ne može se nikako govoriti o uniformnom obrascu među njima. Među volonterima je puno mladih, ali i starijih građana, ljudi različitih profesionalnih i obrazovnih profila, različitog imovnog i drugog statusa, a motivi za njihov angažman su uvek snažna potreba i svest da se pomogne ljudima u nevolji, da se probudi solidarnost i pokrene talas promene u međuljudskim odnosima i funkciuonisanju lokalnih sredina i društva u celini zasnovanom na principu solidarnosti, humanosti i poštovanju ljudskih prava i osnovnih prirodnih prava svakog čoveka kao ljudskog bića.

Pored domaćih volontera, deo volontera čine i mladi strani studenti koji  u APC/CZA-u rade studentske prakse, a pošto završe iste stručne studentske prakse. 

Poseta APC/CZA tima regionu oko Šida

U okviru redovnih aktivnosti praćenja situacije u sredinama oko granica širom zemlje, tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) je posetio region oko Šida – Adaševce, Šid i Principovac gde borave migranti u smeštaju i izvan centara.

Temperature su niske, migranti koji su van smeštaja, nalaze se u veoma lošem fizičkom stanju. Navode da ih ne primaju u prihvatni centar u Adaševcima ni usled hladnoće. Kažu da su ih poslali u Obrenovac nedavno no da su im tamo rekli da za njih nema mesta.

Prepušteni sami sebi, smucaju se iza prihvatnog centra u Adasevcima, na poljima i ledinama koje im predstavljaju novi dom i krevet nedaleko od autoputa, gde su laka meta krijumčara, slabog psihičkog i fizičkog stanja, dezorijentisani i nesigurni. Među njima veliki je broj maloletnika bez pratnje roditelja koji su posebno ugroženi.

Poseta Centru u Dimitrovgradu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je u okviru LOVE projekta posetio Centar za Azil u Dimitrovgradu 16. novembra. Tim sastavljen od pravnika, socijalnog radnika, pedagoga i prevodilaca za arapski i farsi organizovao je niz aktivnosti za izbeglice smeštene u ovom centru.

Pored pružanja informacija i pravnog savetovanja, APC/CZA tim je organizovao adaptacijsku radionicu i interkulturalno savetovanje. Sprovedena je adaptacijska radionica sa decom na temu Prijateljstva. Razgovarali smo o tome da li imaju prijatelje u kampu, da li su neki od njih iz neke druge zemlje, da li postoje razlike među njima, kako uspostavljaju kontakt i sporazumevaju se izmedju sebe. Razgovarano je o životu u kampu sa velikim brojem ljudi, deljenjem prostora sa puno ljudi koje nismo sami odabrali, dnevnim strategijama da se prevaziđu konflikti kao i razumevanju perioda adolescencije koji je veoma težak generalno, a posebno u uslovima kolektivnog smestaja.

Izbeglice smeštene u ovom centru borave u dosta oskudnim uslovima, deleći sobu sa više porodica, neki od njih su tu i duže od godinu dana bez rešavanja njihovog statusa.