Đurović: Migracija ne može da se reši jednostranim aktima

Izvor: RTS 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za RTS da ne postoji globalno rešenje problema migracija. Naša pozicija je nalik tampon zoni, istakao je Đurović.

Migracije su danas jedan od najvećih globalnih problema, za koji ni međunarodne organizacije, ni svetski lideri nikako ne mogu da nađu rešenje.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, Radoš Đurović kaže da još jedna zemlja ne želi da učestvuje u globalnom dogovoru o rešavanju problema migracija, a to je Austrija.

Podseča da je dogovor potekao od 2015. godine i sa naporima Njujorka, odnosno njujorški protokolom i skoro sve zemlje su bile voljne da problem donekle urede.

Prema njegovim rečima, problem je globalnog karaktera i zahteva razumevanje većine zemalja članica UN.

"Nemamo globalno rešenje. Prva zemlja koja je istupila iz ovakvog sporazuma i dogovora je SAD, potom Mađarska i sada Austrija. Definitivno jedan trend otpora suočačanja sa ovim problemom na globalnom nivou postoji, što je opasno, imajući u vidu da migracija ne može da se reši jednostranim aktima, niti inicijativama pojedinih zemalja", kaže Đurović.

Govoreći o eventualnim posledicama na Srbiju, Đurović kaže da posledice po pitanju sporazuma nisu direktne.

U pitanju je jedan sporazum koji bi trebalo na kraju godine u Marakešu da se potpiše, kaže Đurović. Ustanovio bi pravila i principe kako upravljati migracijom širom sveta, šta obezbediti od osnovnih ljudskih prava, kako rešavati pitanja koja pogađaju migracije i izbeglištvo.

Prema njegovim rečima, odsustvo učešća u ovakvom sporazumu je politička poruka da neke zemlje ne žele da učestvuju u tome i ne vide migraciju kao globalan problem. Ističe da se u srpskoj javnosti se o globalnom problemu nije mnogo govorilo.

Ako Bosna zatvori granice, Đurović kaže da je to sada druga situacija, gde stvari dolaze na regionalni nivo.

Đurović je rekao da sada veliki broj migranata pokušava da iz Srbije uđe u Hrvatsku i da bi se, ako BiH zatvori svoje granice, migranti u većem broju zadržavali u Srbiji.

Za sada veći broj ljudi migranata koji dolazi u Srbiju pokušava da uđe u Hrvatsku, tako da je glavna ruta iz Srbije prema Hrvatskoj i dalje za Evropu i tu imamo stalna vraćanja ljudi, kaže direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

"Naša pozicija je nalik tampon zoni, međutim brojke i ljudi su takve da sada situacija nije kritična ali moramo da razmišljamo", istakao je Đurović.

Pet hiljada migranata je svakodnevno u zemlji, to nije veliki broj s obzirom na kapacitete i to može da se reguliše, ali dalekosežno migracija mora da se uredi, Srbija nije članica EU, ona se nalazi na spoljnim granicama Unije, objašnjava Đurović.

"Na jugu nema intenzivnu saradnju sa zemljama koje nisu članice EU, tako da postoji prostor koji mora da se uredi dogovorima sa EU, koja je glavni činilac ili akter kada govorimo o migraciji", zaključio je Đurović.

Za nameru američkog predsednika Amerike Donalda Trampa da ukine pravo na državljanstvo bebama migranata rođenim u SAD, Đurović kaže da će izazvati "populističke efekte", ali i ugroziti temelje američke države i društva u kojem su migranti kroz istoriju bili pokretačka snaga.

"Ti ljudi ne odlaze u SAD samo iz ekonomskih razloga, sve više odlaze zbog političkog progona ili nasilja u zemljama Latinske Amrike", rekao je Đurović.

Maloletni migranti na otvorenom bez pristupa vodi i hrani

Prilikom redovnih obilazaka otvorenih lokacija u Šidu, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila svakodnevno razgovara, savetuje i informiše maloletna lica bez pratnje koja se nalaze na otvorenom, često iscrpljeni od boravka napolju i izloženosti nasilju od strane graničnih hrvatskih policajaca.

Tokom prethodne dve nedelje susreli smo najmanje 35 dečaka iz Avganistana, uzrasta od 14 do 17 godina. Ovi dečaci, veoma iscrpljeni, u blatnjavoj odeći i obući, neki od njih i bosi, objasnili su nam da se u Srbiji nalaze mesec dana i da skoro svakodnevno pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom, najčešće hodajući i po 10 sati, kako bi se domogli neke od zemalja Evropske unije.

Trenutno borave i spavaju u napuštenoj zgradi nekadašnje fabrike, i veoma su zabrinuti jer pored nedostatka finansijskih sredstava, nemaju pristup pijaćoj vodi i hrani, spavaju na otvorenom, neki od njih bez ćebeta ili vreća za spavanje. Kako navode, poslednji put su imali pristup vodi i hrani pre 10 dana, koju su im do tad dostavljali grupe međunarodnih volontera, a da se u međuvremenu snalaze kako znaju i umeju, te njihov pristup vodi zavisi od dobre volje lokalnih građana i ugostitelja. Ekman (17) iz Avganistana opisuje da im ponekad ugostitelji iz obližnjeg objekta daju da sipaju vodu, ali su ih ograničili na tri flaše dnevno, što, kako on navodi nije dovoljno, jer ih trenutno na toj lokaciji boravi najmanje 50 do 100, tako da moraju da piju vodu u manjim i nedovoljnim količinama, kako bi imali dovoljno za preživljavanje.

Naš tim je obavestio nadležni Centar za socijalni rad o ovim maloletnim licima bez pratnje, ali je prijava nadležnoj instituciji ostala bez reakcije.

Iz Hrvatske u Srbiju policija prebacila 100 opljačkanih i bosih migranata

Migranti koji pokušavaju iz Srbije da uđu u Hrvatsku izloženi su maltretriranju i nasilju hrvatskih policajaca. Naš tim koji redovno obilazi kampove na našoj severnoj granici i susreće ljude koji borave na otvorenom čekajući priliku da uđu u susednu zemlju ili su se tu našli, jer ih je u Srbiju prebacila hrvatska policija, mada u Hrvatsku nisu ušli iz naše zemlje.

Tako smo ovih dana u Principovcu susreli grupu mladića iz Pakistana koje su hrvatski policajci prebacili na teritoriju Srbije bose.

Sada su u kampu u Principovcu, a Asjad i njegovi prijatelji iz Pakistana navode da su prethodno proveli 3 meseca u kampu u Bihaću, u Bosni i Hercegovini. Nakon tri meseca boravka u BiH odlučili su da njih 100 u više manjih grupa pređu u Hrvatsku.

Kako su nam ispričali, nakon prelaska uhvatila ih je hrvatska policija i odmah svima oduzela mobilne telefone, kao i punjače za telefone.

Hrvatski policajci su tvrde oni, pri tom procenjivali vrednost telefona, starije su bacali, a nove uzimali za sebe i stavljali u džepove. Ali to nije bio kraj, kako tvrde, potom su ih pretresli do gole kože i uzeli sav novac koji su pronašli, pa čak i odeću iz rančeva.

Na kraju su im priča Asjad, hrvatski policajci naredili da skinu obuću, strpali u kombije, dovezli do granice i prebacili na teritoriju Srbije.

Ukupno njih 100 su bosi ušli u kamp Principovac, što su posvedočile i izbeglice koje borave u kampu duže vreme.

Sve veći broj migranata pokušava prelazak preko hrvatske granice – među njima veliki broj maloletnih dečaka

U proteklih nedelju dana, mobilni tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) susreće sve veći broj migranata na području severne granice koji pokušavaju prelazak preko hrvatske granice. Trenutno na području oko hrvatske granice, na otvorenom boravi najmanje 300 lica, većinom iz Pakistana i Avganistana, od kojih najmanje trećinu čine maloletna lica bez pratnje, dečaci uzrasta od 12 do 17 godina. Neki od njih navode da su ušli u našu zemlju pre 20 dana, a većina navodi da su u Srbiji tek 7 dana. Ovi dečaci se nalaze u veoma teškoj situaciji, neki od njih su već pokušali ilegalan prelazak, te su pored izloženosti fizičkom nasilju i torture od strane hrvatskih policajaca ostali bez telefona i mogućnosti kontaktiranja svojih porodica.

Prema poslednjim informacijama sa terena, najmanje 100 lica dnevno pokušava ulazak na teritoriju Hrvatske, najčešće pokušavajući da pređu peške, hodajući prugom, ili šumom u okolini Šida, ali sve veći broj pokušava i čamcima da se domogne obale na hrvatskoj teritoriji, u okolini Sombora, izlažući se velikom riziku od prevrtanja, jer u jednom čamcu ponekad bude čak 20 osoba.

APC/CZA redovno informiše ova lica, posebno maloletna lica bez pratnje, sa načinima na koji mogu ostvariti svoja prava na legalan boravak i smeštaj u kampovima. Samo u poslednja dva dana naš tim je susreo i pružio uslugu savetovanja i informisanja za 50 maloletnih lica bez pratnje, koja se nalaze na otvorenom u opštinama Šid i Sombor.

Inače u kampovima na severnoj granici boravi 1200 izbeglica, od kojih se najviše oko 800 lica nalazi u kampovima Adaševci i Principovac, gde su prema navodima sa terena trenutno popunjeni svi kapaciteti za smeštaj. Duž granice sa Hrvatskom, na otvorenim lokacijama trenutno boravi najmanje 300 lica, najčešće iz Avganistana i Pakistana.

Oglas za farsi prevodioca

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za prevodiocima za farsi.

Ukoliko:
- Govorite i pišete farsi
- Aktivistički nastrojeni i želite da radite u sferi ljudskih prava
- Spremni da radite na terenu širom Srbije                                                                                                                                                     

i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته., عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته., sa naslovom: „Konkurs za prevodioca za farsi" do 15. oktobra 2018. godine.

Uslovi:

Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Aktivno korišćenje govornog i pisanog jezika, korišćenje dijalekata
- Jezička pismenost na farsi i engleskom jeziku
- Veština simultanog i konsekutivnog prevoda
- Radna dozvola u Srbiji

Opis radnog mesta:
- Pomoć u prevođenju prilikom pružanja pravne i psihosocijalne podrške tražiocima azila, migrantima i izbeglicama
- Prevođenje materijala i lifleta sa engleskog/srpskog na farsi
- Rad u eksternim kancelarijama APC/CZA

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA

Želje i planovi dece u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Nišu

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je Zavod za vaspitanje dece i omladine u Nišu (Zavod) gde smo razgovarali sa osam maloletnika bez pratnje koji borave u Zavodu manje od dve nedelje. Dečaci su uzrasta od 11 do 17 godina i dolaze iz Avganistana, Pakistana, Irana i Mijanmara.

Dečacima smo pružili informacije o proceduri, pravima, obavezama,mogućnosti da traže azil. Objasnili smo im ulogu staratelja, centraza socijalni rad, procedure koje će verovatno  započeti i proći ali i odgovarali na mnoga njihova pitanja i brige koje su podelili sa nama.

Sa dečacima smo organizovali radionicu upoznavanja na kojoj smo razgovarali o tome kako su voleli da provode slobodno vreme u svojim zemljama porekla i koje su hobije imali, kao i kako ispunjavaju slobodno vreme koje sada imaju. Primetili smo da sport predstavlja značajnu stvar za njih i da uživaju igrajući fudbal i odbojku u Nišu, ali i da im nedostaje kriket.

Takođe smo pričali o planovima i željama za budućnost – svima nedostaje škola i voleli bi da što pre nastave sa obrazovanjem kako bi mogli da pronađu dobar posao. Neki razmišljaju o Francuskoj i Nemačkoj, a pojedini vide i Srbiju kao zemlju svoje budućnosti. Posle uspostavljenih prvih kontakata, nastavljamo dalje sa našim aktivnostima, a psiholog koji je započeo komunikaciju i vodio inicijalne razgovore sa decom, će nastaviti da radi sa decom tokom njihovg boravka u Nišu i tamošnjem Zavodu za maloletnike bez pratnje,gradeći odnos poverenja i pružajući im podršku i osnaživanje. Pedagog tima je pored inicijalnih radionica upoznavanja, pripremio i plan za uključivanje ovih dečaka intenzivnije u interakciju sa lokalnom sredinom i svojim vršnjacima.

Preševo i aktivnosti APC na jugu Srbije

Naš južni tim i u januaru ove godine redovno obilazi kampove na jugu Srbije, prati situaciju na granicama, informiše i pravno i psihološki savetuje izbeglice sa kojiima se susreće.

Situacija u Preševu je zabrinjavajuća. U kampu je oko 900 ljudi. Ima onih koji već godinu dana čekaju da uđu u Mađarsku nadajući se da će uskoro stići njihov red da to učine. Takođe, sve je veći broj migranata koji su ili uhvaćeni na granici sa Makedonijom, kada im policija oduzima telefone i prisilno dovodi u centar u Preševu, kao i onih koji su push-backovani sa granice sa Hrvatskom i Mađarskom i koji su boravili u okolini tih granica, kada ih je policija u nekoj od racija pokupila i dovela u kamp. I jedni i drugi su pod tenzijom. Tome dodatno doprinosi ograničena sloboda kretanja u prihvatnom centru u Preševu, kada migranti moraju da traže dozvolu da bi izašli na nekoliko sati, i kada im se to uskraćuje kao vid kazne za konflikte koji su sve češći u samom centru.

Grupa izbeglica je došla u našu kancelariju i zatražila pomoć oko pokretanja azilne procedure. Objašnjeno im je šta treba da urade i da se za početak jave policiji koja je u prihvatnom centru svakog dana i da im kažu da žele da traže azil. Par dana kasnije kada su ponovo došli u našu kancelariju rekli su da su više dana pokušavali da to urade ali da su im službenici Komesarijata na ulazu u zgradu gde je policija svaki put govorili da dođu sutradan. Ljudi su postajali isfrustriraniji, očajniji i nisu razumeli zašto ih neko odvraća od traženja azila. Naše kolege iz Južne kancelarije su odmah reagovale. Brzom reakcijom APC pravnika, koji su obavestili upravu granične policije o situaciji, ova grupa migranata je ubrzo registrovana i izdate su im potvrde o izraženoj nameri za azil. Olakšanje je bilo vidljivo na njihovim licima. Napokon su dobili osećaj da stvari mogu da se promene i da nisu tako bespomoćni kao što su verovali u početku. Sada čekaju da budu prebačeni u neki od centara za azil gde će im biti organizovano i podnošenje zahteva za azil, prvi intervju. Nadamo se da ćemo ih uskoro zateći u nekom drugom centru i da ćemo im uskoro uručiti njihove prve lične karte.

Maloletnik bez pratnje ne može da izrazi nameru za azil

Timu APC-a se u našoj eksternoj kancelariji u Gavrila Principa 13 u Beogradu obratio maloletni dečak od 16 godina navodeći da želi da  traži azil u Srbiji. U jednom od kampova je njegov ujak, rođeni brat njegove majke i čuo je da je bezbedan ovde i da želi da pokrene azilnu proceduru.

Tim APC je odmah kontaktirao nadležni centar za socijalni rad tražeći da mu se postavi staratelj i da socijalni radnik centra za socijalni rad reaguje. Na žalost socijalni radnik lokalnog centra za socijalni rad nije bio u mogućnosti da izađe na teren pa je dečak upućen da provede noć u obliženjem Miksalištu. Dečaka smo informisali o pravima, svom položaju, ulozi organa starateljstva kao i predstojećim koracima koji će uslediti.

Međutim, sutradan nam se maloletnik obratio ponovo i istakao da mu se staratelj nije obratio. Mi zovemo lokalni centar za socijlani rad i dežurne radnike da urgiramo. Od socijalne radnice čujemo da oni ne mogu da reaguju pre ponedeljka iz tehničkih razloga i nedostatka kapaciteta, a sve je ukazivalo da će dečak provesti čitav vikend van adekvatnog smeštaja, spavajući još noći na madracima.

Spavajući tokom čitavog vikenda u neprimerenom smetaju, tinejdžer koji je pokazao izuzetnu rezilijentnost i saradljivost postao je razdražljiv jer se razboleo usled niže temperature i oskudnih uslova za održvavanje higijene u samom objektu u kom je boravio

APC/CZA je u više navrata zahtevao urgentnu reakciju centra za socijalni rad ali i policije. Nakon nedelju dana borbe, maloletno lice bez pratnje, izbeglo iz Avganistana, uspelo je da izrazi nameru da traži azil i upućen je na centar za azil u Krnjači zahvaljujući isključivo upornošću i intervencijama našeg tima.

Tokom čitavih nedelju dana, mladić je dobijao podršku tima APC/CZA i pratio je sve instrukcije. Reč je o dečaku koji je bio veoma uporan i rešen da izrazi nameru da traži azil, poštuje zakon, ostvari pravo na smeštaj i socijalnu zaštitu. Imajući u vidu da je nedelju dana prošlo otkada nam se lice prvi put obratilo do trenutka kada je uspelo da ostvari svoje pravo da traži azil, prepoznajemo koliko je teško migrantima, a posebno deci koji ne govore jezik, koji nisu došli do informacije o proceduri i pravima, onima koji se zabrinu, licima koja imaju psihičkih tegoba, žrtvi neke vrste nasilja, ženama, da ostvare svoja prava jer ih sistem veoma često tera u sivu zonu, čineći ih još osetljivijim i nezaštićenim.

APC/CZA obilazi izbeglice duž granice sa Hrvatskom

Tim Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) posetio je „Grafosrem" – napuštenu fabriku u Šidu gde borave izbeglice koje pokušavaju da pređu granicu sa Hrvatskom i nastave dalje. Iako je kraj januara, i idalje hladno, zatičemo ljude na toj lokaciji koji nam kažu da oko granice trenutno boravi između 50 i 100 ljudi poreklom iz Avganistana, i da ima dosta ljudi poreklom iz Alžira, Tunisa. Dolaze u napuštenu fabriku kako bi dobili hranu od orgnizacije koja im svakog dana pruža humantarnu pomoć. Umorni su, iscrpljeni, isfrustrirani. Srpska policija povremeno dolazi da ih otera odatle, ali za sada im ne oduzima stvari i ne upotrebljava silu.

Hrvatska policija sa druge strane nastavlja agresivno da gura ljude natrag u Srbiju, mada kako izbeglice kažu „ne tuku tako jako i svaki put kao pre". Svako od ljudi sa kojima smo razgovarali potvrđuje priču poznatu od ranije – oduzimaju im mobilne telefone, prete, a kad su u alkoholisanom stanju i biju. Ima i onih koji su preko Bosne i Hercegovine prešli u Hrvatsku, da bi odatle bili vraćeni u Srbiju. Imaju utisak kao da policija igra "ping-pong" sa njima, i da ih niko ne doživljava kao ljude.

Većina izbeglica sa kojima smo razgovarali je pokušala da uđe u kamp u Principovcu ili u Adaševcima. Nisu uspeli. Kažu im "nemate kamp karticu, nema ulaska", ni ne obaziru se na hladnoću i na to što ovi ljudi nemaju gde da odu. Među njima ima i maloletnika bez pratnje. Posebnu pažnju obraćamo na njih jer su oni najranjiviji, skloni impulsivnom reagovanju a sa druge strane naivni i pod visokim rizikom od zloupotrebe. Jedan od njih izgleda veoma namučeno – zapuštenog je izgleda, ima prazan, dalek pogled, i na pokušaje uspostavljanja kontakta reaguje trzanjem, kao da se budi iz sna. Polako se opušta i kaže da je boravio u kampu u Obrenovcu. Tamo je, odlukom Komesarijata, smešten kao maloletnik bez pratnje ali zajedno sa odraslima, u velikoj spavaonici. Vrlo brzo je napustio kamp, jer je bio napadnut od strane grupe izbeglica koji su pokušali da ga opljačkaju i tom prilikom posekli po ruci. Nije se osećao sigurno a bio je uveren da neće dobiti pomoć ni od koga. Pokazuje brojne ožiljke po ruci, od kojih su neki od samopovređivanja žiletom i cigaretom. Primećujemo i ožiljak na vratu, koji izgleda kao od noža. Odlučujemo da pozovemo Centar za socijalni rad u Šidu kako bi preuzeli brigu o njemu i drugim maloletnicima bez pratnje. Na žalost, socijalna radnica nam kaže da ne mogu da dođu, da nemaju kapaciteta i da dečaci treba da odu za Beograd i tamo potraže pomoć. Osnažujemo ih da to i urade, da je to najbolja opcija za njih, da budu na sigurnom, toplom, da ne brinu da li će biti gladni ili ne. Objašnjavamo im gde je naša kancelarija i dajemo kontakt, nadajući se da ćemo ih videti uskoro u Beogradu.

APC/CZA konkurs za projektnog menadžera

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC-CZA) je u potrazi za profesionalcima koji bi se priključili postojećem timu na poziciji projektnog menadžera.

Ukoliko ste:
- Vredni, umete da se organizujete, imate inicijativu, entuzijasti i željni da menjate stvarnost, a voljni da se stručno usavršavate,
- Imate odlično znanje engleskog jezika i prethodno projektno i menadžersko iskustvo u zemlji ili u inostranstvu,
- Poznajete i imate iskustva u asistiranju i/ili upravljanju različitim projektima,
- Poznajete rad na računaru i na društvenim mrežama (MS Office korisnički nivo i rad na društvenim mrežama),
i zainteresovani da nam se priključite, molimo Vas da pošaljete Vaš CV i kratko motivaciono pismo na engleskom jeziku na: عنوان البريد الإلكتروني هذا محمي من روبوتات السبام. يجب عليك تفعيل الجافاسكربت لرؤيته., sa naslovom: „Konkurs za projektnog menadžera" do 17. septembra 2018. godine.

Uslovi:

Kvalifikacije poželjnog kandidata:
- Visoka stručna sprema u oblasti društvenih i organizacionih nauka
- Minimum 3 godine radnog iskustva u upravljanju projektima
- Razvijene veštine pisanja projektnih predloga i izveštaja na engleskom jeziku
- Razvijene upravljačke i organizacione veštine
- Jezička pismenost na srpskom jeziku i engleskom jeziku
- Poželjne komunikacione veštine i poznavanje rada na društvenim mrežama

Opis radnog mesta:
- Upravljanje tekućim projektima, aktivnostima i timovima organizacije
- Praćenje i implementacija aktivnosti u cilju postizanja ciljeva i rezultata organizacije
- Komunikacija i izveštavanje o projektnim aktivnostima, donatorima ali i drugim akterima u različitim formama
- Podrška u obavljanju poslova organizacione prirode (organizacija događaja, konferencija, akcija, itd.)
- Komunikacija sa partnerima organizacije, medijima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu
- Priprema novih predloga projekata i inicijalni angažman na pribavljanju novih donacija i sredstava finansiranja

Više informacija o našoj organizaciji možete naći na:
Web: www.apc-cza.org; www.azilsrbija.rs;
Facebook: www.facebook.com/AzilUSrbiji
Twitter: twitter.com/APC_CZA