Raste broj izbeglih u Srbiji, smeštaj nedovoljan

Izvor: Euronews.

Beograd 23.08.2022. - U svakom trenutku u našoj zemlji boravi više od 10.000 izbeglica, mahom iz Azije i severne Afrike, a od početka godine, za sedam meseci kroz Srbiju je prošlo više od 65.000 ljudi, od čega je najveći broj uspeo da ode dalje na zapad, rekao je Radoš Ðurović, izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila.

Ðurović za Tanjug navodi da su smeštajni kapaciteti Komesarijata za izbeglice 4.500 ljudi, te da iz tog razloga mnogi pronalaze privatni smeštaj, ali ima i onih koji ostaju bez krova nad glavom. Ističe da je posebno teška situacija na severu zemlje, gde je svakodnevno više od 3.000 ljudi na otvorenom.

Uz to, kako kaže, imamo i situaciju da Mađarska svakoga dana "gura" nazad u Srbiju minimum 600 ljudi mimo sporazuma o readmisiji, a vikendima ta brojka bude od 1.000 do 3.000 ljudi.

"Pritisci se na tu granicu povećavaju, u takvoj situaciji ni smeštajnog mesta u kampovima nema dovoljno, ograničeni su. Na teritoriji Vojvodine kapaciteti su ograničeni, čak i kada se ljudi prime u kampove, oni borave u šatorima u kampovima gde veoma mali broj ljudi ima uslovan smeštaj za ovu situaciju i vremenske prilike, a posebne za period koji sledi, a to je jesen i zima. Samo Sombor, Kikinda i Subotica su kampovi na čijoj teritoriji borave stotine ljudi koji nisu u čvrstom smeštaju, nemaju krov nad glavom, već su u šatorima na teritoriji kampova i pored toga u šumama, oko tih centara se nalazi stotine ljudi", ispričao je Ðurović.

Najviše izbeglica u Srbiju dolazi iz Avganistana, oko 40 odsto, zatim iz Sirije između 18 i 20 odsto, 15 odsto iz Pakistana, 10 iz zemalja severne Afrike, ostali sa Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike i iz drugih zemalja.

Link: https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/59903/durovic-u-svakom-trenutku-10000-izbeglica-u-srbiji-najvise-iz-azije-i-afrike/amp

APC: Potrebno ubrzati dodeljivanje privremene zaštite za izbeglice iz Ukrajine.

Izvor: Beta

Beograd, 27.04.2022. - Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) ocenio je danas da je neophodno ubrzati izdavanje rešenja o dodeljivanju privremene zaštite ukrajinskim izbeglicama koje imaju prijavljen boravak u Srbiji i izrazio zabrinutost zbog, kako smatraju, sporog reagovanja Kancelarije za azil po tom pitanju.

"Zabrinjava nas i neizdavanje ličnih karti za privremenu zaštitu Ukrajincima. Samim dolaskom i boravkom u Srbiji izbeglice iz Ukrajine ne ostvaruju privremenu zaštitu po automatizmu. Potrebno je da se registruju, podnesu zahtev, dobiju rešenje o dodeljivanju privremene zaštite i ličnu kartu za privremeno zaštićena lica. Mi do prošle nedelje nismo zabeležili da su Ukrajinci posle registracije uspeli da podnesu i zahteve za privremenu zaštitu, niti da je Kancelarija za azil ljudima uručila rešenja o privremenoj zaštiti, niti da im je uručila lične karte za lica koja su dobila privremenu zaštitu", navodi se u saopštenju.

Ta nevladina organizacija dodala je da bez ličnih karti i pozitivnog rešenja nema govora da ti ljudi mogu da ostvare svoja prava po zakonu i odluci Vlade o privremenoj zaštiti raseljenim licima iz Ukrajine u Srbiji.

"Institucije prosto ne prepoznaju da oni imaju status privremeno zaštićenih u Srbiji i bez rešenja i lične karte Ukrajinci ne mogu da ostvare nikakva prava iz Zakona o azilu i privremenoj zaštiti. To znači da nema zdravstvene zaštite, nema obrazovanja za decu, nema prava na rad...", dodaje se.

U saopštenju se navodi i da su države u susedstvu daleko brže i agilnije od Srbije, pa je tako Madjarska dodelila 17.690 privremenih zaštita, Slovenija 1.225 a Hrvatska više od 4.000 privremenih zaštita, od ukupnog broja Ukrajinaca koji su došli u tu zemlju.

"Rešenje za sporu birokratiju vidimo u podnošenju zahteva za privremenu zaštitu prilikom registracije namere da se traži privremena zaštita. Tada bi trebalo da po automatizmu Kancelarija za azil donosi pozitivna rešenja o privremenoj zaštiti i izdaje lične karte kao i da iste uruči izbeglicama u roku od nekoliko dana, a u istim tim policijskim stanicama gde su ljudi registrovali svoju nameru da traže privremenu zaštitu. Drugo rešenje je da Kancelarija za azil formira punkt za podnošenje zahteva za privremenu zaštitu i izdavanje rešenja o privremenoj zaštiti, a gde bi izbeglima iz Ukrajine uručivala i pozitivna rešenja o privremenoj zaštiti i lične karte za privremeno zaštićena lica", dodaje se.

Đurović: Milion izbeglica iz Ukrajine je tek prvi talas u Evropi, apelovali smo na Vladu Srbije da se pripremi

Izvor: Euronews

Beograd, 03.03.2022. - Za samo osam dana od izbijanja rata u Ukrajini  više od milion izbeglica napustilo je zemlju i uputilo se u susedne zemlje - Mađarsku, Slovačku, Poljsku ili Rumuniju.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila za Euronews Srbija upozorava da su to tek prvi talasi i da bi Evropa mogla da se suoči sa prilivom pet do sedam miliona izbeglica samo iz Ukrajine.

Prihvatni centri u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom za sada izgledaju veoma privremeno, u njima su ljudi smešteni u školama i ad-hok smeštajima, ali u pitanju su i prvi talasi izbeglica i prve reakcije država, a adekvatan odgovor na ovakve krize mogao bi da se očekuje za okvirno tri nedelje, kaže Đurović.

"Definitivno niko nije očekivao ovako snažan razvoj događaja i ovako velik priliv izbeglica. Podsetiću da je u 2015. i 2016. milion ljudi došlo iz Sirije kod nas, a ovde već imamo ogroman broj samo za sedam-osam dana rata. Ako se ratna dejstva nastave mnogo će veći broj ljudi nastaviti da dolazi", navodi naš sagovornik.

On tvrdi da je potrebno da Evropska unija aktivnije učestvuje u pomaganju, ali naglašava da se pojedini mehanizmi sada aktiviraju radi pomoći država koje pretežno prihvataju izbeglice.

"Danas ćemo videti da li će postojati dogovor na evropskom nivou oko privremene zaštite ljudi koji dolaze iz Ukrajine. U konkretnom slučaju su pogođene susedne zemlje sa ogromnim brojem ljudi, iako mnogi odlaze kod svoje rodbine dalje na Zapad. Opet su to ogromne brojke - u Mađarsku je 140.000 ljudi danas ušlo, računajte i da ima odliva. Ipak, jednoj Mađarskoj je izazov da se nosi sa više od 100.000 ljudi. Definitvno ostaje da se vidi kako će se dalje razvijati kriza", upozorava Đurović.

Ukoliko se dođe do jednog zajedničkog plana, navodi, postavlja se pitanje koje će to zemlje biti domaćini i da li će pristup biti drugačiji u odnosu na izbeglički talas koji i dalje nije zaustavljen sa Bliskog istoka.

Je li Srbija spremna za ovu krizu?

Đurović naglašava da Srbija mora da poveća broj dostupnih mesta u prihvatilištima, i da je Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila već apelovao na Vladu da se to uradi

"Kapaciteti moraju da budu do 10.000 mesta kao odgovor za eventualne probleme sa izbeglicama iz Ukrajine. Od 6.000 mesta koje trenutno imamo, 4.000 su popunjena ljudima iz Azije i Afrike. Srećna okolnost jeste da ljudi dolaze do rodbine, ali naredni dani će biti značajan indikator", ističe on.

Kako dodaje, retko ko traži institucionalni smeštaj u Srbiji već je većina usmerena na smeštaj kod prijatelja ili porodice.

"Oni imaju tri meseca boravka kod nas bez vize imaju vremena da razmisle šta će. Mnogi putuju dalje iz naše zemlje, ka Hrvatskoj ili Crnoj Gori gde imaju prijatelje ili imovinu", zaključio je Đurović.

Vlada hitno treba da donese odluku o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine

Izvor: Tanjug

Beograd, 12.03.2022.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila apelovao je danas na Vladu Srbije da donese akt o privremenoj zaštiti izbeglica iz Ukrajine, kojim bi se regulisala prava i položaj ovih lica dok su u našoj zemlji.

Tako bi trenutno više od 2.000 izbeglica koje bježe od rata u Ukrajini imalo pravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje za svoju decu, pravo na rad, lična dokumenta.

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila rekao je danas za Tanjug da će se u narednom periodu povećati broj izbeglica iz Ukrajine i istakao da je neophodno hitno regulisati njihov položaj.

"Oni imaju pravo da borave 90 dana bez vize, ali nemaju druga prava i njihov položaj nije drugačije regulisan. Apelujemo na zdravstvenu zaštitu i da se prijem organizuje u blizini ili u urbanim mjestima u Srbije, gde ljudi mogu da se oslone na postojeću infrastrukturu“, rekao je Đurović.

On je istakao da situacija u Evropi ukazuje da su i druge zemlje spremne da postupe na sličan način i da su mnoge u regionu već donele zakone o privremenoj zaštiti izbeglica.

"U regionu već imamo Mađarsku, Hrvatsku i Crnu Goru, koje su donele svoje akte, a pokrenuta je i direktiva o privremenoj zaštiti na nivou EU", rekao je Đurović i dodao da je oko 15 žena i dece trenutno smešteno u stambenoj jedinici. kamp u Vranju.da stotine pa i hiljade izbeglica ulaze i prolaze kroz našu zemlju.

Kako napominje, Srbija ne treba da gubi vreme, jer će, kaže, doći u situaciju da su ljudi u opasnosti, pa čak i ako im je položaj ugrožen.

„Zbog toga smo hitno tražili da se apel razmotre i da se što pre donese odluka koja će olakšati boravak izbeglica iz Ukrajine u Srbiji, kao i institucijama da se na adekvatan način pozabave ovim problemom. "Đurović je rekao. statično".

On navodi da je glavna odgovornost Komesarijata za izbjeglice i migracije, koji, kaže, nije proaktivan.

Sada kada bi svi ovi ljudi, njih više od 2.000, podneli zahtjev za azil, sistem ne bi mogao da obezbedi efikasno odlučivanje o njihovom zahtevu”, rekao je Đurović.

On je naveo da su nam izbeglice iz Ukrajine kulturno i temperamentno bliske, te da osećaju da su u prijateljskom, slovenskom okruženju.

"To je novina i razlika u odnosu na izbeglice iz Azije i Afrike, koji su izgubili sve u svojim zemljama i idu na zapad EU da se spasu. Ovde to možda nije slučaj, jer ljudi imaju imovinu u Ukrajina”, rekao je Đurović.

Na pitanje kako im se trenutno pomaže u Srbiji, Đurović je odgovorio da je to na nivou pravnih informacija i pomoći Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kao i zahvaljujući fokusiranoj humanitarnoj pomoći onima kojima je to potrebno.

"Razvili smo mehanizam direktne humanitarne pomoći za ugrožene, odnosno one koji traže pomoć. Prvi smeštaj u Komesarijatskom smeštaju počeo je juče, pa je sada na Komesarijatu da obezbedi taj smeštaj i osnovne uslove za život u centre”, dodao je Đurović.

Kaže da su izbeglice kod prijatelja, rodbine, neki u hostelima, dok se neki snalaze sami.

Međutim, postavlja se pitanje koliko dugo mogu finansijski izdržati takav život.

"Pre ili kasnije, ti ljudi će morati da dobiju pomoć države, važno je da im se obezbedi smeštaj u urbanim mestima, teško ih je smestiti u kampove koji su veoma udaljeni od urbanih mesta", rekao je Đurović i dodao da postoje 6.000 mesta širom zemlje u kampovima, od kojih je oko 4.000 popunjeno izbjeglicama iz Azije i Afrike.

Đurović ističe da se pomno prati situacija u regionu, te navodi da se, na primjer, u Mađarskoj i Rumuniji sistemi tek sada uspostavljaju.

"Najveći teret prihvatanja snose građani, privatne kompanije i lokalne samouprave u Mađarskoj i Rumuniji, a mi moramo biti spremni jer neki ljudi mogu da ostanu sa nama", rekao je Đurović, koji je rekao da rat povećava priliv izbeglica.

"Brojke su izuzetno velike za veoma kratak period. Kroz Mađarsku je do juče prošlo više od 225.000 ljudi, preko 100.000 je ušlo u Moldaviju, preko 80.000 je prošlo kroz Rumuniju, preko 150.000 u Slovačku...", naveo je Đurović.

Ukrajinsku krizu opisuje kao brzu i bez presedana u evropskoj istoriji.

"Ukoliko izbeglice nastave da dolaze i ako ne budu imali sredstava da sami snose svoje troškove, situacija će postati veoma ozbiljna", rekao je Đurović odgovarajući na pitanje da li Srbiji preti opasnost od većeg broja izbeglica.

Novo spajanje porodice u 2021. godini

Kancelarija za azil Republike Srbije donela je u 2021. godine novo rešenje o spajanju porodice. Za razliku od slučaja spajanja porodice iz Avganistana od prošle godine, kada je u Srbiju došlo šestoro članova porodice državljanina Avganistana, ovaj put nije bilo prelazaka granice, već se radi o novorođenom detetu Libijske porodice. Libijska porodica je u Republici Srbiji dobila supsidijarnu zaštitu 2018. godine, a 2021. godine im se rodilo dete u Srbiji koje je, u skladu sa načelom jedinstva porodice i pravom na spajanje porodice iz Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, dobilo isti status u Republici Srbiji kao i njegovi roditelji, odnosno supsidijarnu zaštitu.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila ovom prilikom izražava zabrinutost zbog činjenice da je proces naturalizacije izbeglica u Republici Srbiji onemogućen iz razloga neusklađenosti propisa u oblasti azila, stranaca i državljanstva, te da ne postoji način da osobe kojima je priznato pravo na azil, podnesu zahtev za prijem u državljastvo i na taj način steknu državljanstvo Republike Srbije. Navedeno iz razloga jer osobe kojima je priznato pravo na azil ne mogu steći stalno nastanjenje u skladu sa Zakonom o strancima jer se taj zakon na njih ne primenjuje, a što je uslov za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo. Zakon o državljanstvu na drugi način ne reguliše uslove pod kojim osobe kojima je priznato pravo na azil mogu aplicirati za prijem u državljanstvo Republike Srbije.

Sa druge strane Vlada još uvek nije, u skladu sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti, donela podzakonski akt kojim bi propisala uslove, način i postupak za naturalizaciju osoba kojima je priznato pravo na azil u Republici Srbiji, na koji način se krše prava izbeglica garantovana Ženevskom konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Upravni sud potvrdio povredu prava na prevođenje.

Upravni sud je presudom 16 U 9284/2020 usvojio tužbu Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i ponovio da je došlo do povrede prava na upotrebu i vođenje upravnog postupka na jeziku koji stranka, u ovom slučaju azilant  S.A. iz Avganistana, razume, kao i da  su službenici postupajuće Uprave za strance povredili načelo pomoći stranci, s obzirom da je u postupku otkaza boravka licu koje je izrazilo nameru za azil, korišćen engleski jezik, a postupak sproveden bez prisustva prevodioca, te da je azilantu  S.A. nakon toga uručeno rešenje o otkazu boravka na srpskom jeziku koji on ne razume.

Povodom navedenog slučaja, Upravni sud je još 22.02.2018. godine doneo presudu br. 9 U 19932/17 kojom je odbio navode Uprave za strance da ekonomičnost postupka opravdava upotrebu engleskog jezika od strane postupajućih službenika Uprave i naložio ponavljanje postupka, u kom bi se azilantu iz Avganistana omogućile procesne garancije vezane za upotrebu svog jezika u postupku. Međutim, u ponovljenom postupku Uprava granične policije nije postupila prema pravnim shvatanjima i primedbama suda u vezi sa postupkom, već je ponovila svoje prethodno rešenje, na koji način je povredila načelo obaveznosti pravosnažne sudske presude u upravnom sporu, što je Upravni sud  konstatovao 17.12.2020. godine u presudi 16 U 9284/2020.

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila, čiji pravnici su kroz ovaj slučaj strateške litigacije zastupali tužioca S.A. iz Avganistana, kao lica koje je izrazilo nameru za azil u Srbiji i koje je smatralo da mu je boravak neosnovano otkazan, se nadaju će nakon druge presude Upravnog suda, Uprava za strance Ministarstva unutrašnjih poslova postupati u svemu u skladu sa zakonom u pogledu poštovanja prava na prevođenje i načela pomoći stranci, kada je reč o licima za koja se osnovano može predpostaviti da su izbeglice, da ne govore niti razumeju srpski jezik, da su neuke stranke i da su u posebno osetljivom položaju kao stranci koji traže boravak i zastitu u Srbiji.

Zahtev za azil nedostupan izbeglicama

Još od stupanja na snagu Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i donošenja Pravilnika o sadržini i izgledu obrasca zahteva za azil i sadržini i izgledu obrazaca isprava koje se izdaju tražiocu azila i licu kojem je odobren azil ili privremena zaštita, juna 2018. godine, obrazac zahteva za azil nije zvanično preveden na jezike tražilaca azila, niti javno dostupan.

Naime, sastavni deo Pravilnika je obrazac br. 1 zahteva za azil koji je sačinjen i objavljen jedino na srpskom jeziku. Iako Pravilnik navodi da se obrazac zahteva za azil može prevesti na druge jezike (maternji jezik tražilaca azila ili jezik koji razumeju), od danas zvaničan prevod tog formulara nije objavljen, na koji način su tražioci azila u Srbiji uskraćeni prava da sami popune i podnesu zahtev za azil, te pokrenu postupak azila.

U praksi se međutim dešava da tražioci azila smešteni u prihvatne centre i centre za azil, u pojedinim slučajevima dobiju od strane Komesarijata za izbeglice i migracije, odštampani obrazac zahteva za azil ali obično na engleskom jeziku, a retko na farsi ili arapskom. Međutim, tražioci koji ne govore ili ne razumeju ni jedan od tih jezika (npr. iz bivših francuskih kolonija Afrike), bivaju u potpunosti onemogućeni da samostalno pristupe postupku azila, popunjavajući obrazac zahteva za azil.

Prema navodima Komesarijata za izbeglice i migracije, takve prevedene obrazce je njima prosledila Kancelarija za azil Ministarstva unutrašnjih poslova koja je nadležna za odlučivanje o zahtevima za azil, te ostaje nejasno zbog čega takvi prevodi nisu i javno dostupni i objavljeni, na koji način bi se omogiućilo da tražioci azila lakše pristupe postupku azila.

Panel u Beogradu „Pristup zapošljavanju izbeglicama i azilantima. u Srbiji

Beograd, 06. Decembar 2019. - U okviru APC/CZA međunarodnog događaja „Dani integracije 2019.", u Hotelu Zira, a u okviru projekta „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM),

APC je organizovao panel „Pristup zapošljavanju izbeglicama i azilantima. u Srbiji: iskustva, izazovi i naučene lekcije ", okupljajući međunarodne i domaće praktičare na polju integracije i zapošljavanja izbeglica. Među panelistima bili su predstavnici institucija, poslodavaca, izbeglica, lokalnih i stranih organizacija civilnog društva i lokalnih vlasti (npr. Zavod za zapošljavanje, lokalne filijale iz Loznice, poslodavci restoran „Dva štapića", fabrika proizvodnje hrane „Froneri", UNHCR, JRS, People in Need, Check Republic, Liga za ljudska prava, Slovačka, Vaša prava, Bosna i Hercegovina, Menedek Hungary, Conzirtio Italiano Solidarieta - ICS -Ufficio Rifugiati, Italija, Beogradska otvorena škola - BOŠ, NIRAS, i dr.)

Neki od najistaknutijih zaključaka koji su proizišli sa panela bili su: postoji veliki potencijal i vrednost u tome da izbeglice postanu aktivni i progresivni deo naših društava i tržišta rada; nije dovoljno samo pomoći izbeglicama da dobiju poslove, moramo da kreiramo prostor za interkulturalni dijalog i međusobno razumevanje u okviru lokalne sredine; samozapošljavanje i preduzetništvo su vrlo bitni za stvaranje izbeglica koji su samostalni i u stanju da doprinesu lokalnoj sredini i postanu njen integralni deo, dok država mora da obezbedi više prilika da se to i ostvari.
Mnogi drugi učesnici podelili su svoje iskustvo, a mnoštvo misli bilo je vezano za zaštitu radnika, obuku i sprečavanje eksploatacije. Takođe je podvučeno da mi kao domaćini u lokalnim zajednicama ne smemo zaboraviti radna prava izbeglica, osigurati im legalan status na poslu i izbegavati da u budućnosti izbeglice dovedemo u situaciju da imaju teške probleme, postanu beskućnici i siromašni sloj stanovništva bez prava na penziju i socijalnu zaštitu.

Nakon panela i oslanjajući se na projekat "Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market" i na dugogodišnje iskustvo APC/CZA u zapošljavanju izbeglica i tražilaca azila, APC/CZA je dovršio preporuke institucijama / poslodavcima / sistemu, a za unapređenje / poboljšanje zapošljavanja izbeglica i azilanata koji su podeljeni partnerima, koje možete preuzeti sa  PREPORUKE_U_OBLASTI_ZAPOŠLJAVANJA_TRAŽILACA_AZILA_I_LICA_KOJA_SU_DOBILA_AZIL

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

APC/CZA zapošljava izbeglice u proizvodnji hleba i peciva

Beograd, 22. Novembar 2019. -  U okviru integracijske podrške koju pruža Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azil (APC/CZA), naš tim pravnika i socijalnih radnika pomaže azilantima i izbeglicama u procesu zapošljavanja u lokalnoj sredini, a u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market” u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

Pored mnogih aktivnosti kojima pomažemo izbeglicama da stanu na svoje noge, ostvare pravo na rad i pronađu zaposlenje, naša organizacija zapošljava izbeglice i u pekari koju je pokrenula. Tako im dajući šansu da pronađu zaposlenje, ali i da steknu neophodna iskustva i ispeku zanat proizvodnje hleba i peciva. Jedan od izbeglica koji radi  kod nas kao pekar je i Emin, Sirijac koji je pobegao iz vrtloga rata u Siriji i koji se 2015. godine obreo u Srbiji. Došao u našu zemlju sa rekom ljudi koja ga je nosila daleko od svog doma, ali  je tu i ostao. Sam, bez prijatelja, porodice, novca,  budućnosti, zatražio je azil. Međutim, posle duge procedure azil Emin je i dobio utočište uz pomoć naše organizacije u Srbiji.  Od tada se stvari polako menjaju za našeg Emina. Uz podršku naših pravnika smo prvo uspeli da omogućimo da Emin dobije radnu dozvolu i pristupi tržištu rada, ali i da bude oslobođen od za njega visokih administrativnih taksi za dobijanje radne dozvole.

Posle ove faze usledio je i sledeći korak, da zajedno sa našim pomoćnikom u zapošljavanju razmotrimo koje su sve opcije pred Eminom i koje su njegova želje i očekivanja u traženju posla. Zajedno smo sagledali realnost, razmotrili opcije za zapošjavanje koje su postojale i zaposlili Emina u jednoj lokalnoj pekari. Pošto je bio pekar u Hami, u Siriji, taj zanat je imao u svojim rukama. Ipak, trebalo je naučiti pravljenje srpskih peciva. Međutim, posle mnogo izazova i kako je vreme prolazilo, Emin nije bio zadovoljan. U jednoj pekari je radio dve smene, u drugoj nije našao zajednički jezik sa gazdom. U međuvremenu. naša organizacija je pokrenula sektor proizvodnje peciva gde se odmah ukazala prilika za Emina da se oproba i okuša sreću. On je oberučke prihvatio naš poziv za rad u pekari još krajem septembra i danas je glavni pekar u našoj proizvodnji. Još malo i Emin planira da uz našu pomoć uzme pripravnike i učenike, takođe izbeglice, koje će dobiti priliku da svoje prve korake u procesu pravljenja testa, peciva i hleba načine u našoj organizaciji. Pod Eminovim nadzorom, oni će imati priliku da uče i sebi obezbede posao i budućnost u Srbiji, a do tada će i Emin biti pravi srpski majstor u pravljenju gibanica i mantija.

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"

Porodica iz Irana se uz pomoć APC/CZA zapošljava u Loznici

Loznica, 02. Novembar 2019. - U oktobru prošle godine našem timu se obratila porodica poreklom iz Irana, smeštena u centru za azil u Banji Koviljači, navodeći da žele da traže azil u Srbiji. Kao stigmatizovana etnička manjina u Iranu, gotovo na svakom koraku su se suočavali sa diskriminacijom.

Pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila su im pomogli da započnu azilnu proceduru, suoče se sa svim izazovima izbegličkog života u kampu tokom prethodnih meseci, uz redovnu pravnu i psihološku podršku i savetovanje.

Kao tražioci azila u Srbiji, nedavno su ostvarili pravo na rad. Imajući u vidu koliko je pravo na rad važan segment integracije u društvo, integracijski tim je APC/CZA pomogao ovoj porodici u procesu dobijanja radne dozvole, kao i prilikom prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje u Loznici, a potom i u procesu zapošljavanja.

Porodicu čine majka, pet ćerki i dva sina i svi se nadaju da će uspeti da se i formalno uključe u lokalnu zajednicu, pronađu posao i počnu da zarađuju. Tokom prijave na Nacionalnu službu za zapošljavanje, socijalni radnik i pedagog APC/CZA su razgovarali sa majkom porodice o njihovoj želji da što pre počnu da rade jer su svesni da je to jedan od važnih koraka u procesu uključivanja u društvo za koje se nadaju da će postati njihov dom ukoliko dobiju azil u Srbiji.

Uz asistenciju našeg tima, cela porodica je razgovarala sa savetnicima iz Nacionalne službe za zapošljavanje o njihovim prethodnim radnim iskustvima i veštinama koje su stekli, a koje će im olakšati nalaženje adekvatnog posla. Njihovo iskustvo je raznoliko, pa su tako tu krojačica, instruktorka vožnje za žene, kuvarica, domaćica, vozač... Sa savetnikom NSZ su razgovarali i o poslovima koje bi prihvatili, imajući u vidu trenutne okolnosti, kao što je njihovo znanje srpskog jezika, poznavanje lokalnih zakona, običaja, odnosa prema poslu, radne etike, zatim činjenice da žive u kampu. Sve su ovo elementi koji utiču na spektar poslova koje bi mogli da obavljaju, ali su pokazali da su izuzetno motivisani i spremni da rade bilo koji posao koji bi im omogućio pristojan život, dalje učenje jezika i komunikaciiju sa lokalnom sredinom. Cela porodica smatra da će im pronalaženje posla dati neophodnu stabilnost i osećaj sigurnosti koji im je neophodan radi započinjanja novog života na koji su se odlučili posle dugog i teškog puta iz Irana.

Čekaju na svoju radnu dozvolu i intenzivno vežbaju srpski jezik, sa željom da konačno stanu na svoje noge i započnu novu fazu u svojim životima.

APC/CZA je ovoj porodici pomogao u pristupu tržištu rada, ostvarivanju prava na rad, pronalaženju poslodavca i zapošljavanju u okviru programa „Support to asylum seekers and persons granted protection in entering the labor market” u Srbiji, koji finansira Švajcarska Konfederacija, Državni sekretarijat za migracije (SEM).

"Za više o Švajcarskoj podršci u Srbiji, posetite sajt Švajcarske Ambasade"